IZUČAVANJE ISTORIJE BUNJEVACA NA PEDAGOŠKOM FAKULTETU U SOMBORU
- Detalji
Na Pedagoškom fakultetu u Somboru, nikoliko godina profesor dr Saša Marković pridaje Etno-kulturnu istoriju Bunjevaca ko izborni predmet u okviru jednog semestra na drugoj godini studija. Postoji velika zainteresovanost studenata za ovaj predmet, najviše zbog istorije i profesora ko i samom načinu pristupa ovom predmetu. Na časovima se uči o tradiciji, običajima i kulturnom fenomenu identiteta Bunjevaca. Predmet podrazumiva sve ono što su Bunjevci u smislu egzistencije i postojanja. Predmet je najviše osmišljen u želji da se prikaže lipa kreativnost bunjevačke nošnje, običaja koji se obilužavaju i identiteta ovog grada ko i čitave severozapadne Bačke na prostoru na kojem oni žive.
„Kroz ovaj predmet pokušavamo da negujemo multietničnost i multikulturalnost sredine u kojoj živimo i radimo. Sombor i deo severozapadne Bačke imaju predstavnike Bunjevačkog naroda. Mi ne ulazimo u proces njihovog nacionalnog izražavanja koji ima svoje političke dimenzije, nas najviše zanima identitet Bunjevaca koji se stvarao kroz čitav niz vekova od kad su oni ovde i prepoznatljiv je u literaturi i u pisanim izvorima a takođe i kroz brojne sadržaje i brojne intelektualce koji su ga opravdali i razvijali. Iz tog razloga mi skrećemo pažnju na tu karakteristiku bunjevačkog identiteta kroz ovaj predmet. Interesantno je kada dođu našu studenti sa prostora van Republike Srbije ili iz Centralne Srbije koji se prvi put susreću sa tim identitetom, niti su znali da postoji takav identitet ali su došli iz nekih sredina u kojima postoji identitet drugih zajednica. Moj utisak je da su oni prihvatili tu priču o tome ovako sa zanimljivošću, ispratili u nadi da će sutra kada budu predavali deci, učiti ih o vrednostima ovog nosećeg identiteta al uz uvažavanje identiteta manjinskih zajednica,” istako je profesor dr Saša Marković.
Student završne druge godine Pedagoškog fakulteta u Somboru, Irina Zelić, odslušala je i položila predmet Etno-kulturnu istoriju Bunjevaca. Pitali smo je šta je razlog njenog odabira i šta je to što je privuklo i zainteresovalo kroz sadržaj, ciljeve i ishode predmeta.
„Izabrala sam ovaj predmet zbog toga što u samom nazivu predmeta piše istorija. Istorija mi se svidela kao predmet u prvoj godini fakulteta, pa sam odlučila da izaberem ovaj predmet kao izborni u drugoj godini fakulteta.
Zainteresovalo me je to što o ovoj Slavenskoj Etničkoj grupi nisam mnogo znala od ranije tj. o ovom posebnom narodu. Smatram da je neophodno da smo upoznati sa ljudima iz naše okoline, verujem da kao osoba koja voli konstantno da proširuje svoje znanje, namerno sam izabrala predmet o kojem sam najmanje znala.
Irina Zelić je istakla svoje mišljenje i zaključak šta izdvaja bunjevačku naciju od ostali i koliko je uočila sličnosti i razlike sa drugim narodima.
„Bunjevci su poseban narod. Postoje određene sličnosti bunjevačke tradicije i kulture sa većinskim stanovništvom u Bačkoj ali i brojne razlike .Bunjevci su, po veroispovesti katolici, u svojim verskim običajima su sačuvali elemente izvornog hrišćanstva. Običaji Bunjevaca su vezani za verske priredbe: uskršnji običaji, duhovi, zahvale bogu za uspešnu žetvu – Dužijanci… Takođe, Bunjevci imaju imendane, božićne i druge običaje koje neguju i drugi narodi ali sa prepoznatljivostima koje su svojstvene samo Bunjevcima.
Veliki značaj i doprinos bunjevački delegati imali su na Velikoj Narodnoj Skupštini 1918. godine.
Šta je ono što bi izdvojila kod Bunjevaca ko sprecifičnost i da li ima nešto što joj se posebno dopalo, ko i značaj istaknuti Bunjevaca u Somboru, Irina je podilila sa nama.
„Bunjevci su oduvek živeli u većim porodičnim zajednicama na većim porodičnim imanjima i danas se pretežno bave poljoprivredom i stočarstvom. Njihov način života je skromnost i štedljivost. Ali je zato njihova narodna nošnja, pogotovo ona svečana, izuzetno bogata i skupa.
U njihovoj likovnoj umetnosti preovladavaju motivi salaša, pejzaži, oni izrađuju predmete od slame. Tambura je kultni instrument kod Bunjevaca.
U Somboru, Bunjevci koji su ostavili poseban trag u istoriji grada su: Martin Parčetić, prvi somborski gradonačelnik zahvaljujući čijoj diplomatiji je Sombor ostvario status slobodnog i kraljevskog grada, Ernest Bošnjak, pionir filmske umetnosti, Blaško Marković, autor poznate pesme „U tom Somboru”, čuveni slikar, nedavno preminuli Pavle Blesić, brojni tamburaši i muzičari a među njima možda najpoznatiji Zvonko Bogdan.”
S obzirom da je dosta toga naučila i da je uočila različitosti u multietničkoj sredini u kojoj živi, Irina preporučuje ovaj predmet i drugim studentima koji kako je navela žele da nauče ili dopune znanje o ovom specifičnom narodu sa kojim dilimo prostor u kojem živimo i naravno onima koje istorije najviše zanima i žele da je obogate.
PROMOCIJA KNJIGE „RAVANGRADSKA SNOVIĐENJA MEĐ BILIM FIRANGAMA”
- Detalji
U svečanoj sali Županije u Somboru, u petak, 16. septembra pridstavljen je prvenac, zbirka pisama „Ravangradska snoviđenja međ bilim firangama” Aleksandre Medurić Kalčan.
Izdavač knjige je UG „Bunjevačko kolo” a urednik, lektor i recenziju knjige potpisuje Ana Popov, profesor književnosti iz Subatice.
„U svojoj prvoj, ali neobičnoj knjizi, Alesandra je donela spoj ekavice i ikavice koje su tako karakteristične za ove prostore, kojima je obojila našu plodnu i toplu ravnicu. Prvi dio ove zbirke pesama napisan je ekavicom i donosi nam priče, maštanja i snove kroz Ravangradska snoviđenja. U pisme prvog ciklusa slila se velika ljubav pesnikinje prema rodnom gradu, trgovima, ulicama, znamenitostima a najviše njegovim žiteljima. U autorki se i uslid te lipote i raskoši uvik javlja ono neizvesno pitanje o čovikovoj srići i bitisanju… Drugi je dio pun pisama budnica, pun onog istinskog ponosa što zna da pripada bunjevačkom rodu, koji se smistio tu, u nidra bačke ravnice. Zato piva ode bačkoj ravnici, Ravangradu, Vojvodini, Panoniji… Piva o širokoj duši paora , nasmijanoj dici, vridnim materinim rukama, procvatalim cvatovima tunja, tamburici zlatni struna i ljubavi koju momak ispovida divojki kad joj srcom kaže: “velim tebi, moja zvizdo – ode ćemo sviti gnjizdo.”, navodi se, med ostalog u recenziji Ane Popov.
O knjizi su govorili Nikola Maširević, književnik i novinar i David Kecman, književnik i kritičar. Odabrane stihove pročitale su Cecilija Tomić i autorka Aleksandra Medurić Kalčan.
“Sadržajem tematskim veoma je zanimljiv književni prvenac Aleksandre Medurić Kalčan. Osim ostalog i po tome što njenu poeziju možemo doživeti na puno načina, najpre kao lirsku ekspresivnu poetiku duše koja ne pristaje na ono što godine donose. Dakle tu su pesme intime, pesme o ljubavi, o poljupcu o zagrljaju, o mladalačkim treptajima koji žive i nakon mnogo godina ali sećanjem su neprolazni. na drugoj strani to je bunjevačka duša, to je poezija koja nastaje u dosluhu sarodnim tlom, sa zavičajnim prostorom, sa salašima Gradini, gde je odrastala pored svoje bake i dede, sa svojim najbližima. Takođe to je poezija koja je napisana dvojako, i latiničnim i ćiriličnim pismom, i nije svejedno koje je to pismo jer svaka pesma traži odgovarajuće znakovlje i u pogledu jezika.”, istako je književnik i novinar i David Kecman.
Knjiga je nastala slučajno, kako ističe autorka. „Meni veoma drag prijatelj postavio mi je pitanje zbog čeka moje pisme ne sakupim i ne izdam knjigu. To je bila prva misao odakle je sve i krenulo. Pisme su nastaje u protekli desetak godina. Pisanje na ikavici nije bilo lako, koristila sam ričnik, neke stare pisanije na osnovu koji sam došla do određeni riči. Moj otac je divanio bunjevački te su ta sićanja takođe uticala, al ipak volila bi da sam mnogo više toga upamtila“, istakla je autorka Aleksandra Medurić Kalčan.
U prigodnom muzičkom programu, starogradske i bunjevačke tamburaške melodije izveli su TS Mesečina iz Sombora.
FOTOGRAFIJE
„U SLAVU ŽITA, KRUVA I TAMBURE – DA BUNJEVAC DUŠU NE IZDADE“
- Detalji
U organizaciji Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora nuz podršku grada Sombora, u četvrtak, 7. jula u atrijumu Varoške kuće u Somboru, upriličen je tamburaški koncert pod nazivom „U SLAVU ŽITA, KRUVA I TAMBURE – DA BUNJEVAC DUŠU NE IZDADE“.
Na koncertu su nastupili tamburaški orkestar Centra tamburaške kulture iz Novog Sada pod upravom Zorana Bugarskog Brice, di su vokalni solisti večeri bili Zorana Iđuški, Tamara Babić i Zoran Bugarski Brica.
Prigodnim ričima publiku su pozdravili Ružica Parčetić, koja je ujedno vodila program tokom večeri, Antun Petrović koji je divanio o bunjevačkim narodnim običajima koji vode poreklo još iz paganski vrimena i Martina Dujmović koja je rekla štogod o znamenitostima Dužijance.
Pored muzičkog dila programa nastupila je folklorna grupa GKUD „Ravangrad“ sa spletom bunjevački igara, a u svečnom dilu programa pridstavljeni su i ovogodišnji bandaš i bandašica somborske Dužionice, Denis Klecin iz Sonte i Martina Marton iz Čonoplje.
Ono što će ovogodšnji somborski bandaš i bandašica nosit od perlica i ukrasa od novog žita izradila je poznata somborska slamarka Ilonka Bogišić, koje je svečano dodiljeno bandašu i bandašici u okviru ovog programa.
Koncertni dio programa je obuhvatio vojvođanske pisme, dio bunjevačkog repertoara ko i poznate pisme našeg proslavljenog velikana tamburaške muzike rođenog u Somboru, gosp. Zvonka Bogdana u čast proslave završetka ovogodišnje žetve.
Koncert su uveličali državna sekretarka Vlade Srbije Dušanka Golubović, član Gradskog veća Srđan Savić, ko i pomoćnici gradonačelnika Siniša Borota i Jelena Tica.
FOTOGRAFIJE
Strana 1 od 43
Grad Sombor