U svečanoj sali Županije u Somboru, u petak, 16. septembra pridstavljen je prvenac, zbirka pisama „Ravangradska snoviđenja međ bilim firangama” Aleksandre Medurić Kalčan.

Izdavač knjige je UG „Bunjevačko kolo” a urednik, lektor i recenziju knjige potpisuje Ana Popov, profesor književnosti iz Subatice.

„U svojoj prvoj, ali neobičnoj knjizi, Alesandra je donela spoj ekavice i ikavice koje su tako karakteristične za ove prostore, kojima je obojila našu plodnu i toplu ravnicu.  Prvi dio ove zbirke pesama napisan je ekavicom i donosi nam priče, maštanja i snove kroz Ravangradska snoviđenja. U pisme prvog ciklusa slila se velika ljubav pesnikinje prema rodnom gradu, trgovima, ulicama, znamenitostima a najviše njegovim žiteljima. U autorki se i uslid te lipote i raskoši uvik javlja ono neizvesno pitanje o čovikovoj srići i bitisanju… Drugi je dio pun pisama budnica, pun onog istinskog ponosa što zna da pripada bunjevačkom rodu, koji se smistio tu, u nidra bačke ravnice. Zato piva ode bačkoj ravnici, Ravangradu, Vojvodini, Panoniji… Piva o širokoj duši paora , nasmijanoj dici, vridnim materinim rukama, procvatalim cvatovima tunja, tamburici zlatni struna i ljubavi koju momak ispovida divojki kad joj srcom kaže: “velim tebi, moja zvizdo – ode ćemo sviti gnjizdo.”, navodi se, med ostalog u recenziji Ane Popov.

O knjizi su govorili Nikola Maširević, književnik i novinar i David Kecman, književnik i kritičar. Odabrane stihove pročitale su Cecilija Tomić i autorka Aleksandra Medurić Kalčan.

“Sadržajem tematskim veoma je zanimljiv književni prvenac Aleksandre Medurić Kalčan. Osim ostalog i po tome što njenu poeziju možemo doživeti na puno načina, najpre kao lirsku ekspresivnu poetiku duše koja ne pristaje na ono što godine donose. Dakle tu su pesme intime, pesme o ljubavi, o poljupcu o zagrljaju, o mladalačkim treptajima koji žive i nakon mnogo godina ali sećanjem su neprolazni. na drugoj strani to je bunjevačka duša, to je poezija koja nastaje u dosluhu sarodnim tlom, sa zavičajnim prostorom, sa salašima Gradini, gde je odrastala pored svoje bake i dede, sa svojim najbližima. Takođe to je poezija koja je napisana dvojako, i latiničnim i ćiriličnim pismom, i nije svejedno koje je to pismo jer svaka pesma traži odgovarajuće znakovlje i u pogledu jezika.”, istako je književnik i novinar i David Kecman.

Knjiga je nastala slučajno, kako ističe autorka. „Meni veoma drag prijatelj postavio mi je pitanje zbog čeka moje pisme ne sakupim i ne izdam knjigu. To je bila prva misao odakle je sve i krenulo. Pisme su nastaje u protekli desetak godina. Pisanje na ikavici nije bilo lako, koristila sam ričnik, neke stare pisanije na osnovu koji sam došla do određeni riči.  Moj otac je divanio bunjevački te su ta sićanja takođe uticala, al ipak volila bi da sam mnogo više toga upamtila“, istakla je autorka Aleksandra Medurić Kalčan.

U prigodnom muzičkom programu, starogradske i bunjevačke tamburaške melodije izveli su TS Mesečina iz Sombora.

FOTOGRAFIJE