Na Pedagoškom fakultetu u Somboru, nikoliko godina profesor dr Saša Marković pridaje Etno-kulturnu istoriju Bunjevaca ko izborni predmet u okviru jednog semestra na drugoj godini studija. Postoji velika zainteresovanost studenata za ovaj predmet, najviše zbog istorije i profesora ko i samom načinu pristupa ovom predmetu. Na časovima se uči o tradiciji, običajima i kulturnom fenomenu identiteta Bunjevaca. Predmet podrazumiva sve ono što su Bunjevci u smislu egzistencije i postojanja. Predmet je najviše osmišljen u želji da se prikaže lipa kreativnost bunjevačke nošnje, običaja koji se obilužavaju i identiteta ovog grada ko i čitave severozapadne Bačke na prostoru na kojem oni žive.

„Kroz ovaj predmet pokušavamo da negujemo multietničnost i multikulturalnost sredine u kojoj živimo i radimo. Sombor i deo severozapadne Bačke imaju predstavnike Bunjevačkog naroda. Mi ne ulazimo u proces njihovog nacionalnog izražavanja koji ima svoje političke dimenzije, nas najviše zanima identitet Bunjevaca koji se stvarao kroz čitav niz vekova od kad su oni ovde i prepoznatljiv je u literaturi i u pisanim izvorima a  takođe i  kroz brojne sadržaje i brojne intelektualce koji su ga opravdali i razvijali. Iz tog razloga mi skrećemo pažnju na tu karakteristiku bunjevačkog identiteta kroz ovaj predmet. Interesantno je kada dođu našu studenti sa prostora van Republike Srbije ili iz Centralne Srbije koji se prvi put susreću sa tim identitetom, niti su znali da postoji takav identitet ali su došli iz nekih sredina u kojima postoji identitet drugih zajednica. Moj utisak je da su oni prihvatili tu priču o tome ovako sa zanimljivošću, ispratili u nadi da će sutra kada budu predavali deci, učiti ih o vrednostima ovog nosećeg identiteta al uz uvažavanje identiteta manjinskih zajednica,” istako je profesor dr Saša Marković.

Student završne druge godine Pedagoškog fakulteta u Somboru, Irina Zelić, odslušala je i položila predmet Etno-kulturnu istoriju Bunjevaca. Pitali smo je  šta je razlog njenog odabira  i šta je to što je privuklo i zainteresovalo kroz sadržaj, ciljeve i ishode predmeta.

„Izabrala sam ovaj predmet zbog toga što u samom nazivu predmeta piše istorija. Istorija mi se svidela kao predmet u prvoj godini fakulteta, pa sam odlučila da izaberem ovaj predmet kao izborni u drugoj godini fakulteta.

Zainteresovalo me je to što o ovoj Slavenskoj Etničkoj grupi nisam mnogo znala od ranije tj. o ovom posebnom narodu. Smatram da je neophodno da smo upoznati sa ljudima iz naše okoline, verujem da kao osoba koja voli konstantno da proširuje svoje znanje, namerno sam izabrala predmet o kojem sam najmanje znala.

Irina Zelić je istakla svoje mišljenje i zaključak šta izdvaja bunjevačku naciju od ostali i koliko je uočila sličnosti i razlike sa drugim narodima.

„Bunjevci su poseban narod.  Postoje određene sličnosti bunjevačke tradicije i kulture sa većinskim stanovništvom u Bačkoj ali i brojne razlike .Bunjevci su, po veroispovesti katolici, u svojim verskim običajima su sačuvali elemente izvornog hrišćanstva. Običaji Bunjevaca su vezani za verske priredbe: uskršnji običaji, duhovi, zahvale bogu za uspešnu žetvu – Dužijanci… Takođe, Bunjevci imaju imendane, božićne i druge običaje koje neguju i drugi  narodi ali sa prepoznatljivostima koje su svojstvene samo Bunjevcima.

Veliki značaj i doprinos bunjevački delegati imali su na Velikoj Narodnoj Skupštini 1918. godine.

Šta je ono što bi izdvojila kod Bunjevaca ko sprecifičnost i da li ima nešto što joj se posebno dopalo, ko i značaj istaknuti Bunjevaca u Somboru, Irina je podilila sa nama.

„Bunjevci su oduvek živeli u većim porodičnim zajednicama na većim porodičnim imanjima i danas se pretežno bave poljoprivredom i stočarstvom. Njihov način života je skromnost i štedljivost. Ali je zato njihova narodna nošnja, pogotovo ona svečana, izuzetno bogata i skupa.

U njihovoj likovnoj umetnosti preovladavaju motivi salaša, pejzaži, oni izrađuju predmete od slame. Tambura je kultni instrument kod Bunjevaca.

U Somboru, Bunjevci koji su ostavili poseban trag u istoriji grada su: Martin Parčetić, prvi somborski gradonačelnik zahvaljujući čijoj diplomatiji je Sombor ostvario status slobodnog i kraljevskog grada, Ernest Bošnjak, pionir filmske umetnosti, Blaško Marković, autor poznate pesme „U tom Somboru”, čuveni slikar, nedavno preminuli Pavle Blesić,  brojni tamburaši i muzičari a među njima možda najpoznatiji Zvonko Bogdan.”

S obzirom da je dosta toga naučila i da je uočila različitosti u multietničkoj sredini u kojoj živi, Irina preporučuje ovaj predmet i drugim studentima koji kako je navela žele da nauče ili dopune znanje o ovom specifičnom narodu sa kojim dilimo prostor u kojem živimo i naravno onima koje istorije najviše zanima i žele da je obogate.