NOVO MISTO ZA NIGOVANJE KULTURE I UMITNOSTI

 

Posli više od jedne decenije Velika sala Kulturnog centra u Somboru ponovo je otvorila svoja vrata somborskoj publici i spremna je za nove kulturne programe. Otvaranje Velike sale obiluženo je 16. juna svečanim presecanjem vrpce od strane gradonačelnice Grada Sombora Dušanke Golubović i direktorice Kulturnog centra Vesne Paštrović.

Gradonacelnica i direktorica Kulturnog centra

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović istakla je zadovoljstvo što je jedan ovakav projekat koji je započet još prija deset godina, sada priveden kraju.

Suština je da je zapravo rekonstrukcija ove sale trajala i više od jedne decenije i da, usled promene direktora i različitih vrsta upravljanja Kulturnim centrom,  je zapravo menjana i sama vizija ovog prostora, te on nikada nije konačno priveden odgovarajućoj nameni. Naša želja je bila, pre svega, da ovaj prostor dobije odgovarajuće upotrebne dozvole i svrhu i funkciju. Za nas jeste zadovoljstvo da konačno jedan novi prostor svi Somborci imaju na raspolaganju, a posebno nam je zadovoljstvo da on bude namenjen kako za decu, tako i za mlade, ali smatramo da takođe treba da upotpuni i sve one nedostajuće kapacitete za kulturno-umetnička društva, plesne grupe i sve one koji se bave kulturom, kako sa amaterske, tako i sa profesionalne strane“ izjavila je gradonačelnica Golubović.


Na Pedagoškom fakultetu u Somboru ove godine odobren je projekat pod nazivom „Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca“ nuz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i biće realizovan u saradnji sa savitom i pridsidnicom dr Suzanom Kujundžić Ostojić.

DSC08127

Rukovodilac projekta profesor dr Nataša Branković ukazala je na predmet istraživanja projekta, „Pedagoški fakultet već godinama sarađuje sa NSBNM i mi kroz naš izborni predmet koji imamo za naše buduće učitelje omogućavamo dodatne kompetencije studentima za izvođenje izbornog predmeta u osnovnoj školi. Mi smo kroz ovaj projekat naime zamislili da ispitamo uticaj izbornog predmeta pod nazivom Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture na formiranje etno-kulturalnog identiteta Bunjevaca, odnosno učenika koji su pripadnici bunjevačke nacionalne manjine“.

Istraživački tim čine profesor dr Aleksandar Petojević i docent dr Marija Bošnjak Stepanović koja je istakla sadržaj istraživanja projekta. „Projekat je zamišljen tako da se uključe učenici, pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji pohađaju osnovnu školu od prvog do osmog razreda u subotičkoj i somborskoj opštini. Osim učenika koji pohađaju taj izborni predmet u istraživanje će biti obuhvaćeni i pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji nisu pohađali ovaj izborni predmet. Naime želimo da utvrdimo da li postoje razlike i u kojoj meri su one izražene između onih učenika koji su obrazovnim sistemom bili obuhvaćeni kad je u pitanju učenje i poučavanje o običajima, jeziku, identitetu i poreklu Bunjevaca i onih koji nisu bili obuhvaćeni tom vrstom obrazovanja.“


Vandredna situacija negativno se odrazila na sportske aktivnosti u proteklom periodu. Polako se sve vraća u normalnu, al vanredne mire još niko vrime moraće se poštivati. Pored razni sportski aktivnosti, positili smo Suzanu Sekulić, operativnog trenera škule jahanja u Somboru kako bi saznali koje su sve posledice pogodile rad škule.

DSC07989

Suzana je licencirani trener jahanja u Somboru, koja radi nuz Udruženje „Ljubitelja konja Zapadna Bačka“ Sombor. Šest godina Suzana vodi škulu jahanja a puni osamnajst godina radi sa konjima i kako kaže za to vrime nije otišla na odmor. Iako radi ono što voli i ističe da je rad sa životinjama lakši nego rad sa ljudima, ukazuje na velik posao i veliko odricanje.

Svake godine, Suzanini konji ulipšavaju manifestacije u Somboru, ko i žetvenu svečanost  Dužionicu. Iako je sama u ovom poslu, uspiva da se izbori sa svim zahtevima i izazovima.

Kako izgleda dan ove mlade žene, majke i uspišnog trenera jahanja, podilia je Suzana sa nama.

„Svaki dan je maltene isti. Kada ustanem, pozabavim se sinom, doručkujemo i pravac u štalu. Naranim konje, počistim štalu i pustim konje u korlat. Dok nije bila ova situacija, škula je primala pre i posle podne dicu na jahanje. Mnogo je manje časova u vanrednoj situaciji. Gledam da održim dva do tri časa dnevno uz propisane mire opreza. Pored toga što je trening za učenike i za jahače, isto tako jahanje je i trening za konje. Konji time ostaju u dobroj kondiciji i zdravoj formi. Vanredna situacija bila je opasna za konje, jer i dalje su tribali da se kreću ko i do sada, da budu aktivni po nikoliko sati dnevno kako ne bi podlegli bolestima prouzrokovane slabijim kretanjem. Kod konja to može dovesti do razni problema sa srcem i organima za varenje. Trening za konje je izuzetno bitan, a tokom vanrednog stanje nisu trenirali dovoljno. Ipak uspeli smo da ih održimo zdravim i nadamo se da će uskoro mire da popuste kako bi se sve vratilo u normalu.“