LITNJE RADIONICE SLAMARSTVA
- Detalji
U petak, 26. juna, u lemeškom ataru, u organizaciji BKC „Lemeški Bunjevci“, u sklopu projekta „Bunjevačka Dužijanca 2020.“,održana je prva u nizu slamarska radionica. Kako je pripravljanje materijala jedan od prvi i najvažniji zadataka slamarski umitnika, najvažnije je pripoznat pravi momenat za sičenje ječmene slame.
Nuz instrukcije slamarskog učitelja Stipana Budimčevića, najmlađi čonopljanski i lemeški slamari, obnovili su svoje veštine, kako se siče, pribira i sakupljaju prvi snopići ječma.
U sedištu udruženja, dica su nastavila radionicu slamarstva, a tokom narednog miseca održat će se još nikoliko radionica pod mentorstvom Stipana Budimčevića .
SVEČANO OTVORENA VELIKA SALA KULTURNOG CENTRA U SOMBORU
- Detalji
NOVO MISTO ZA NIGOVANJE KULTURE I UMITNOSTI
Posli više od jedne decenije Velika sala Kulturnog centra u Somboru ponovo je otvorila svoja vrata somborskoj publici i spremna je za nove kulturne programe. Otvaranje Velike sale obiluženo je 16. juna svečanim presecanjem vrpce od strane gradonačelnice Grada Sombora Dušanke Golubović i direktorice Kulturnog centra Vesne Paštrović.
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović istakla je zadovoljstvo što je jedan ovakav projekat koji je započet još prija deset godina, sada priveden kraju.
„Suština je da je zapravo rekonstrukcija ove sale trajala i više od jedne decenije i da, usled promene direktora i različitih vrsta upravljanja Kulturnim centrom, je zapravo menjana i sama vizija ovog prostora, te on nikada nije konačno priveden odgovarajućoj nameni. Naša želja je bila, pre svega, da ovaj prostor dobije odgovarajuće upotrebne dozvole i svrhu i funkciju. Za nas jeste zadovoljstvo da konačno jedan novi prostor svi Somborci imaju na raspolaganju, a posebno nam je zadovoljstvo da on bude namenjen kako za decu, tako i za mlade, ali smatramo da takođe treba da upotpuni i sve one nedostajuće kapacitete za kulturno-umetnička društva, plesne grupe i sve one koji se bave kulturom, kako sa amaterske, tako i sa profesionalne strane“ izjavila je gradonačelnica Golubović.
Direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor Vesna Paštrović zafalila se svima koji su omogućili da Velika sala Kulturnog centra ponovo počne sa radom i istakla je da su najveći motiv da se sala otvori bila somborska dica.
„ Ja sam pre svega veoma srećna i zahvalna timu koji je učestvovao u realizaciji ovog projekta. Najpe moram da zahvalim građanima Sombora, jer su oni bili naša najveća inspiracija i motiv da izvedemo ovaj projekat do kraja. Zahvaljujem se uvek gradu, našoj gradonačelnici Dušanki Golubović i njenom timu jer bez njih ni ovaj projekat nikad ne bi bio realizovan. I najviše bih se zahvalila deci Sombora, jer svaki projekat koji smo izveli za decu u Somboru, oni su budno pratili i svesrdno podržali, uvek smo doživljavali velike aplauze, veliku radost, bez njih ovaj projekat nikada ne bi bio ostvaren, večerašnje otvaranje posvećujem njima, deci Sombora i Somborcima“, istakla je direktorka Vesna Paštrović.
Kako se Kulturni centar bavi kulturom i u naseljenim mistima u somborskoj opštini, plan je da Kulturni centar ponudi svoju salu kulturno-umitničkim društvima, kako za probe tako i za nastupe, Gradskom tamburaškom orkestru, svim muzičarima koji žele da nastupaju, brojnim drugim društvima u Somboru, takođe i pojedincima koji se žele pridstaviti somborskoj publici i naravno dici i mladima.
„Prvi put kada sam ušla u ovu salu, odmah sam je negde doživela kao pozorište za decu i mlade, to je ono što Somboru nedostaje. U njemu će raditi profesionalni glumci. Sa velikom radošću mogu da objavim da je gospodin Milivoje Mlađenović pristao da bude umetnički direktor našeg pozorišta za decu“ izjavila je direktorka Vesna Paštrović.
U programu otvaranja učestvovali su poznati srpski glumac Dragan Vujić Vujke i beogradska muzička grupa „Kika“ sa poetskim kabareom „Poslednji BG romantik“.
Dragan Vujić Vujke, glumac koji piše i poeziju, izrazio je veliko zadovoljstvo da je pozvan da zajedno sa pratećim bendom otvori jedan ovakav objekat pa još u Somboru za koji ga veže to što je važan dio života proveo u njemu to jest odslužio vojni rok.
Ovom prilikom u holu Kulturnog centra upriličena je izložba „In&Out“ radovima iz fonda Kulturnog centra, a nakog toga je upriličen svečani koktel za sve goste.
OBRAZOVANJE KAO UPORIŠTE IDENTITETA BUNJEVACA
- Detalji
Na Pedagoškom fakultetu u Somboru ove godine odobren je projekat pod nazivom „Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca“ nuz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i biće realizovan u saradnji sa savitom i pridsidnicom dr Suzanom Kujundžić Ostojić.
Rukovodilac projekta profesor dr Nataša Branković ukazala je na predmet istraživanja projekta, „Pedagoški fakultet već godinama sarađuje sa NSBNM i mi kroz naš izborni predmet koji imamo za naše buduće učitelje omogućavamo dodatne kompetencije studentima za izvođenje izbornog predmeta u osnovnoj školi. Mi smo kroz ovaj projekat naime zamislili da ispitamo uticaj izbornog predmeta pod nazivom Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture na formiranje etno-kulturalnog identiteta Bunjevaca, odnosno učenika koji su pripadnici bunjevačke nacionalne manjine“.
Istraživački tim čine profesor dr Aleksandar Petojević i docent dr Marija Bošnjak Stepanović koja je istakla sadržaj istraživanja projekta. „Projekat je zamišljen tako da se uključe učenici, pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji pohađaju osnovnu školu od prvog do osmog razreda u subotičkoj i somborskoj opštini. Osim učenika koji pohađaju taj izborni predmet u istraživanje će biti obuhvaćeni i pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji nisu pohađali ovaj izborni predmet. Naime želimo da utvrdimo da li postoje razlike i u kojoj meri su one izražene između onih učenika koji su obrazovnim sistemom bili obuhvaćeni kad je u pitanju učenje i poučavanje o običajima, jeziku, identitetu i poreklu Bunjevaca i onih koji nisu bili obuhvaćeni tom vrstom obrazovanja.“
U anketi, koja će bit oblikovana kao instrument istraživanja u ovom projektu, biće obuhvaćeni segmenti o običajima, jeziku, kulturi, načinu života i tradicionalnim vridnostima bunjevačke nacionalne manjine. U okviru istraživanja biće vršena komparacija rezultata prije svega prema tome dal su učenici pohađali il ne ovaj izborni predmet, odnosno koliki je domet i uticaj nastave navedenog izbornog predmeta na etno-kulturni identitet učenika. Komparacija će se vršit i prema još nekim parametrima kao što su: pol, broj godina pohađanja izbornog predmeta, kao i urbana ili ruralna sredina iz koje potiču ispitanici. Realizacija projekta planira se od septembra miseca, obrada podataka tokom zimskog perioda a rezutate bi objavili tokom prolića 2021. godine.
„Posli petnajst godina koliko se pridaje predmet Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim škulama, bilo bi dobro da vidimo šta je ono što smo uradili i šta je ono što još priostaje da se uradi. Ako pogledamo za tih petnajst godina, bliže deset iljada đaka je prošlo kroz ovaj predmet i bilo bi dobro da se suočimo sa efektima tog šta je to što smo uradili, jer posli toliko godina očekiva nas verovatno i dalje i drugo. Sam koncept istraživanja, na koji način triba da bude, tribo bi da pruži brojne informacije koje su nama potribne ko određena vrsta odjeka onog što smo mi za ovo vrime radili s jedne strane i Pedagoškom fakultetu, odnosno ovom projektu s druge strane“, istakla je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Još jedan od ciljova istraživanja je i utvrđivanje postojanja motivacije za nastavak obrazovanja u oblasti izučavanja bunjevačkog jezika sa elementima nacionalne kulture u sridnjoškolskom obrazovanju. Kako je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić navela, ove godine bunjevački se nudi prvi put u sridnjim škulama, te je svakako ovo jedan dobar putokaz kojim putom triba ići dalje.
Strana 8 od 39
Grad Sombor